Taman sam štela napisati da nam se Advent tiho prišuljal, onda mi se zapali lampica – ni se došuljal, dogalopiral je na krilima konzumerizma. Ko Pegaz. Već mesec dana dućani se bleščiju, reklame vrište o najlepšim svetkima ikad, i kak onda morem napisati da se došuljal…

Da se leto omeknulo – je. I sako leto ide nekak brže i brže. Je, negdu veli da su leta samo broj. Jesu, al kad imaš na hard disku više nek u projekciji, i ni neka utjeha. Ma ne smeta mene kad si ko zapali lampice ili sveću, dragom Bogeku tak sejeno. Niti su lampice niti svečice ono kaj je Advent. Ali da je lepo tak svečano se pripremati za najveći rođendan od kad je sveta i veka – je. Sako vreme ima svoje i ni moguće zaustaviti promjene koje su neminovne.Bilo bi lepo, kad bi svi skupa, osim onog kaj se vidi, osvetlili i ono kaj se ne vidi. Sva svetla ovog sveta nemru meknuti kmicu z duše, ak se ne priredimo za Božić onak kak se šika. Nada, mir, ljubav, radost – četiri sveče za četiri poruke adventskih nedeli. Svaka je smislena na svoj način i kad bi nas se samo malo doteknulo, bili bi bolji ljudi i svet bi bil lepše mesto. Ali mi ne bumo čuli kaj nam sveče poručuju, nek bumo videli čija je lepša i vekša.

Zavist – rak rana ovog naroda, koja izjeda i grize i navek daje okidač za start u utrke čija je trava zelenija. Otuđenost – baš me briga za druge. Lakomost – i ja bi, i meni treba i još nemam dosta. Mržnja, likovanje – nek mu bu, drugo ni ni zaslužil. Podmuklost – z jednom te gladim, z drugom ti srce vadim.

Moglo bi se toga jos nabrojiti al’ čemu? I ovo je preveč. Možda da negdu stiša larmu, možda bi se čulo kaj Advent ima za reći. Dolazi nam Najveći, i da sva svetla ovog sveta svetle i trube fanfare, ako nismo otprli Njega u sebi, sve bu ostalo samo na vanjske dekoracije. A nutra – pustoš i kmica.

Facebook komentari

Komentiraj

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.