U ove vru─çe dane kad svi mediji javljaju o nesta┼íici vode, mo┼żemo re─çi da smo sretnici kojima ta, ┼żivotno va┼żna teku─çina, nikad nije nedostajala. Naprotiv, Mraclin je uvijek imao dovoljno vode, nekad i previ┼íe. Ali, ovo nije pri─Źa o asanaciji, o kojoj je toliko toga napisano i radi koje je Mraclin zabilje┼żen u povijesti. Ovo je pri─Źa o vodi koja ┼żivot zna─Źi. Kad ka┼żemo voda, mislimo na bistru, prozirnu teku─çinu, bez boje i mirisa, hladnu, osvje┼żavaju─çu, vodu koja gasi ┼że─Ĺ, vodu koja je potrebna svim ┼żivim bi─çima na Planeti.

Kad odvrnemo slavinu, normalno je da iz nje pote─Źe voda. Ni ne razmi┼íljamo da se, ne tako davno, do vode┬ádolazilo uz malo vi┼íe truda nego ga mi ula┼żemo danas.┬áTo me vra─ça u sedamdesete godine pro┼ílog stolje─ça kad sam kod bake kroz prozor gledala tetu Veru Mami─Źinu kako iz zdenca izvla─Źi vodu. Njezin rutinski posao meni je bio kao zanimljivi film s njom u glavnoj ulozi. Nije bila ni svjesna da je promatraju dva znati┼żeljna dje─Źja oka, dok je, rupca zavezanog na glavi, s blagim osmijehom, prilazila bunaru. ─îekala sam onaj trenutak kad je prazna kanta udarila na povr┼íinu vode u zdencu i kad je zapo─Źeo malo te┼żi dio, izvla─Źenje pune kante svje┼że vode.┬á Napuniv┼íi kantu, laganim je korakom oti┼íla u ku─çu, za svojim svakodnevnim poslovima, ne znaju─çi da je bila pod prismotrom.

Foto: Vesna Tafra

Moja baka nije imala zdenac. Imala je pumpu. U tu pumpu je trebalo doliti malo vode i onda pumpati, najprije lagano, a kako je voda dolazila, otpor je bio sve ve─çi. Ispod pumpe je bio “kopajn za blago” i deda bi ga napunio i pustio kravice da se napiju. To sam promatrala s malo ve─çe udaljenosti iz sigurnosnih razloga.

Svih spomenutih vi┼íe nema. Njihova se svakodnevica uvelike razlikovala od na┼íe. Dok nije bilo vodovoda, kanta s vodom je stajala obi─Źno na nekom pomo─çnom stolicu, uz nju je bio emajlirani lon─Źi─ç s nekakvim motivima iz bajke ili sa obi─Źnim to─Źkicama. Uglavnom je, barem na jednom mjestu, “bil scinan”. Nikoga to nije smetalo, dok “ni procurel” bio je u funkciji. Na nekim je kantama visila “┼íeflja”. Svatko od uku─çana se mogao njome poslu┼żiti i nije se razmi┼íljalo o virusima i bakterijama. ┼Żivot je bio le┼żerniji pa je neznanje ponekad formula za manji stres.

Kakva nas budu─çnost ─Źeka po pitanju pitke vode ne ┼żelim znati. Nau─Źeni smo da je voda, kao i zrak, ne┼íto ─Źega imamo u neograni─Źenim koli─Źinama i da ─çe tako biti zauvijek. Koliko pojedina─Źnih faktora utje─Źe na prirodne cikluse nau─Źili smo davno kao  i to da se izostankom samo jednog – sve uru┼íava. Priroda nas svakim danom opominje da smo izgubili po┼ítovanje prema njoj. Ona je starija od svih nas, a starije po┼ítujemo. Od njih u─Źimo, upijamo mudrosti ste─Źene kroz ┼żivot. Dok ljudi u drugim dijelovima svijeta pje┼ía─Źe kilometrima po vodu da bi pre┼żivjeli, nama je Bogom dana. Iz zdenca, pumpe ili slavine, uz minimalan trud, teku─çi ┼żivot nam je na pladnju.

Voda je mekana i podatna, ali mo┼że nagristi kamen koji je tvrd i otporan. Mekanim pristupom omek┼íava se i najrigidniji kamen. Budimo i mi kao voda, slu┼żimo joj kao ┼íto ona slu┼żi nama. Za kraj, parafrazirat ─çu jednu poslovicu: ista ona voda po kojoj pliva ─Źamac, taj ─Źamac mo┼że i progutati.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ova web-stranica koristi Akismet za za┼ítitu protiv spama. Saznajte kako se obra─Ĺuju podaci komentara.