Izvor: wikipedia

Gotovo dvostruko dulje nego ┼íto sam ┼żivjela u Mraclinu, ┼żivim u Velikoj Gorici. U Gorici je moj dom. Ali sve ┼íto me oblikovalo u ono ┼íto jesam je u Mraclinu. Moji pretci, moji korijeni, moji geni, moj govor, moja tradicija, moja najnje┼żnija sje─çanjaÔÇŽ┬á

Mo┼żda vi┼íe nego drugi, jer sam se dobar dio svog ┼żivota kretala me─Ĺu ljudima koji nisu bili iz Mraclina, susretala sam se nekim predrasudama, komentarima ili stavovima, koji mi nisu uvijek bili dragi uhu. Ah, vi Mraclinci, vi ste najpametniji. Vi Pariko┼żari. To mi je paralo u┼íi. Ne zbog povijesne ─Źinjenice da su se mraclinci uistinu bavili tim poslom, nego podrugljivo┼í─çu tog ÔÇť┼ípicnametaÔÇŁ.┬á

Ne znam mo┼że li itko utvrditi za┼íto je pojam ÔÇťpariko┼żarÔÇŁ obojen porugom, kad je rije─Ź o po┼íteno obavljenom poslu na┼íih predaka. I ostala sela imaju neke svoje sinonime i povijesne izvedenice, ali nikad ih nisam ─Źula sa tom podrugljivom notom. Ne trebamo se sramiti na┼íeg pariko┼żarstva. To smo mi. Na svaki podrugljivi atak odgovoriti: ┼áto je to─Źno u tome lo┼íe? Neka nam svi oni koji nas tako imenuju objasne u ─Źemu je jedan ─Źastan posao, koji je hranio gladna usta, uz ne ba┼í miomirise i ugodu, ne┼íto lo┼íe.

Nikad nisam ─Źula ni jednog Mraclinca da za sebe veli da je pariko┼żar. Eto, ja sad javno velim; ja sam ro─Ĺena Mraclin─Źica, Pariko┼żarka. Jer, to je dio povijesti mojeg rodnog sela, a time i moje.