Najte kaj zameriti
Verujem da vam je, kad ste prečitali naslov, iskočila scena kak se gosti pozdravljaju na odlasku, pa se razmjenju klišeji; gosti – najte kaj zameriti; domaćini – najte vi nama nikaj zameriti. I tak se ljubazno razidu ni ne razmišljajući kaj su rekli. Moram priznati da i sama sebe vlovim kak to izgovaram. Prav za prav, ak bu neko nekaj štel zameriti, ionak bu zameril. Implicirajući domaćinima tak nekaj, stavljamo nesvjesno bubu u uho.
Ruku na srce, u gostima se nastojimo ponašati pristojno. Domaćini se trude biti ljubazni i susretljivi. Zake onda spominjati zamjeranje? Vremena čestih posjeta su iza nas. Više niko nikoga neće dvoriti. Prigode koje se moraju obaviti rešavamo sa profesionalcima i mi smo sami gosti, a oni su gosti gostiju restorana. Ak smo baš bili hude sreće da su gosti koji su nam dolazili v hižu, umišljali da su sanitarna inspekcija ili ovlašteni degustatori hrane, ionak su našli zamjerku. Sigurno vam je nekad neko zašel v dom i pritom skeniral eventualnu prašinu koja vam je promaknula ili odbili ponuđenu hranu, jer su iz zdravstvenih razloga primorani jesti samo odabrano, a vi iz pouzdanih izvora znate da mogu pojesti kaj bi pes po ledu povezel. O odazivu zovu prirode da i ne pričam. Zahod je ipak ogledalo gazdarice. To se zove malograđanština.
Ja sam odlučila prorijediti svoje – najte kaj zameriti – i zameniti sa ljubazno – hvala, bili ste divni domaćini. Time sam zaustavila daljne nezamjeranje jer se to leko otrgne kontroli pa krene – ni vi nama, ni mi vama i tak dalje. Za kraj, ak ste se našli u kojoj rečenici, tješite se da smo svi nailazili na one koji se nisu došli samo podružiti, već su pritom snimili i tlocrt našeg doma.I da, najte kaj zameriti. Ni meni, ni njima.
