Vjerojatno ste u hotelu upoznali i mnoge osobe iz javnog života, koga se posebno sjećate? 

Ajoj, koga sem upoznal od poznatih?! Kod toga pitanja sam uvijek odgovoril, a koga sve nisem, pa smo prije gotovi. No, ipak budem neke izvadil iz svoje kutije poznatih. Ajmo prvo na naše – Hrvate i Jugiće. Mesić, pitajte ga s kim se slikal prije odlaska iz hotela, kad je več sedel v autu, a ja sem zišel pred hotel i on me videl i zišel je z auta van i zmenom se slikal, ali ja nažalost nisem nigdar dobil tu sliku. Sanader, dok mu je gorela hala (sako) kad smo ga oberkellner i ja gasili. To je bilo kad su on i naš Stoiber potpisivali bankovni ugovor ,,Alpe-Adria” koji je i brzo i propal.

Naš ondašnji generalni konzul Šimek, moj dragi gost, navek ga se rado sečam. Fin čovjek. A bilo ih je još puno.

Sportaši su vjerojatno bili česti gosti?

I te kak: Davor Šuker, boksač Mavrović, Zlatko Čik Čajkovski koji je FC Bayern onda napravil onim što je i denes, jen od najboljih svetskih klubova od kojih ja osobno poznam večinu vodećeg kadra, a najbolji prijatelj mi je drugi potpredsjednik Walter Mennekenns, kralj štekerof. U Berlinu smo se jednom za poluvrijeme u olimpijskom stadionu sreli među 90 tisuća gledaoca.

Rade Radenković – nekadašnji golman u Münchenu. Dok je trajal Domovinski rat on je dolazil k meni, a ja sam mu rekel na njemačkom: „Rade, ti si mi momentalno jedini Srbin kojega ja volim“ i cijeli se bar smejal. Bila je i cijela YU-reprezentacija pri nami i to se nemre zabiti, 1972. ili 1974., večer prije utakmice smo imali banket, a mene su zadužili da se brigam za njihov stol. Kao predjelo je bila lubenica sa šunkom. Kruha im nisam mogel nanositi, dečki su bili mladi i gladni. Kad smo im tu lubenicu servirali ja sam otišel u kuhinju naručiti juhu, a kad sam došel natrag, vidim da su tanjuri totalno prazni, pa sam ih pital de je kora od lubenice, a oni su mi rekli: pa mi nismo znali je li što još bude pa smo sve pojeli. Morete si zamisliti kej su se moji kolege z mene zbog njih sprdavali!

Onda svetski sportaši: Muhamed Ali, Kličko – jen i drugi. FC Barcelona, Lukas Lewandovski i mnogi drugi.

Koga sve pamtite iz šou-biznisa?

Prvo muzičare. Prvi kojeg sam upoznal je bil Ray Charles, tri tenora, Pavarotti je bil navek pri nami.  Robie Williams – kad je došel iz Zagreba, pital sem ga, kak mu se sviđalo v Zagrebu? A on meni: ,,Dragooo – women, women, women!”. Moji su dragi prijatelji iz benda AC/DC, a posebno Brian Johnson. Grupa Kiss, bil sem tri put na njihovim koncertima i to zabadav, jer sam si dober z njihovim promotorom; Michael Jackson, bil sem si jako dober z negvim managerom. Saki put kad je bil v Münchenu dobil sem VIP ulaznice za koncerte. Ja nigdar nes moral platiti ulaznice za bilo teri koncert v Münchenu! Ko i i još mnogi, mnogi! 

Ni glumaca sigurno nije falelo? A ni drugih „celebritija“?

Ne znam teri ni bil pri meni, jer mi imamo svako leto jedan Filmball, de dolaze mnogi, mnogi svetski poznati glumci.  Naprimer Richard Burton – potajno sem mu serviral svaku večer jedan viski, jer on ni smel celo vreme piti alkohol, dok je snimal film ,,Feuer und Eis”, a mi smo to znali, ali je on u meni videl nekakvo povjerenje i tak smo se mi dva sprijateljili i dogovorili. Pri nami na baru je je bil jedan kolumnist teri je pisal kolumne za novine ,,Ko s kim” i on je poznal sve prominentne osobe: Anthony Quinn, Roger Moore, Sofija Loren, Curt Jürgens, Hardy Krueger,  Bud Specer i mnogi, mnogi drugi.

Pa onda industrijalci. F.K Flick (Krupp), Werner von Siemens, Nolte (tvornice namještaja), Passawant (poklopci za šahte i kanale), Friedrich Jahn (Wienerwald restorani pečene kokoši), Guenter Sax, je bil oženjen sa Brigitte Bardot i njegov brat Ernst Wilhelm, kojeg je zatrpala lavina na skijanju. To su bili milijarderi i playboyi. ……

Od političara izdvajam F .J. Straußa, bil je naš štamgost (stalni gost). Tri dana prije njegove smrti smo moral z njim piti vino. I to ne malo! Willy Brandt i cjela ondašnja politička elita. Angela Merkel, z njom sem v kanzleramtu, hodil po nejnim kancelarijami, ona me je pelala kak kakvoga školarca za ruku i to samo zato kej sem je se pri dolasku u ulaznu dvoranu ufal stati pred nju i pozdraviti ju, a ona me pitala: ko ste vi i mi se od negde poznamo? A ja: je z Bayerischer Hofa z bara, de je bila par put pri meni. Da ste videli ove kak su me gledeli.

A Genscher – sedeli smo skupa, on, negva žena i ja i raspravlali o Hrvatskoj. Gerhard Schroeder kancelar, jemput smo se porečkali i posle smo bili prijatelji. Predsjednik Njemačke Steinmeier, on je isto z menom raspravljal o Hrvatskoj. Söder i mnogi drugi. Putin, Lavrov, Obama, Trump i svi američki političari koji su dolazili na ,,MSC” konferencije. Saudijski kralj i njegova cijela familija. Današnja švedska kraljica Silvija i kralj Carl Gustaf.

Za vrijeme Olimpijade svi su bili kod nas, Avery Brundage i drugi. Ja sem gledel z moje spavače sobe v Olimpijski stadion. I tu sem imal privilegije iti zabadava v stadion na Olimpijske igre. Mark Spitz plivač, osvojil je 7 zlatni medalji. Naš Mate Parlov, zlato – u boksu. I puno njih. Jako puno skijašof i skijašici. Ingemar Stenmark, Rosi Mittermeyer i njen muž i sin. I tak dalje. Nemrem ih se nit sve sad setiti. Tenisači: Boris Becker, Goran Ivanišević i tu sem imel dobre veze za ulaznice!

Papa Benedikt je bil naš sused. Prije nek je postal papa, stanoval je iza našega hotela u svojoj nadbiskupskoj rezidenciji i dolazil je k nam v restoran jest. Dalai Lama je bil više put pri nami, volel je našu pivu i precle. Jako dragi čovjek.

Štofa za cijelu jednu knjigu?

Je. Kad bi vam sve te, tere sem ja upoznal i k sakomu napisal nekteru storiju, teru sem ja z njimi doživel, to bi bila lepa kniga. Naravna stvar, mi to bumo se odnesli jednoga dana z nami v grob, ali tak mora biti, jer mi smo od njih dobro živeli i zato nek to ostane samo naše sječanje, a oni znaju da imaju svoj mir. Moji kolege i ja, imali smo već puno ponuda da napišemo jednu knigu, ali smo mi to odbili, jer mi imamo jedan kodeks koji veli: to i to zadrži za sebe. Tak da se mi toga i držimo. Niti jeden ,,pravi”  barmen nebu nigdar napisal knigu o svojim gostima. Mi se prije nismo z gostima slikali, to se nije šikalo. To je tak bilo i tak nek ostane.

Skoro da i je prvoaprilsko, ali iz proljeća 1970. godine, dakle prije 55 godina: teška mehanizacija pred Jančetovim gruntom.