Danas je Fašnik, ili kak bi mi Turopolci rekli Fošejnek! Ovako se je nekada, 70-ih godina prošloga stoljeća u Mraclinu, išlo u mačkare! Mnogih sudionika ove vesele povorke više nema među živima. Sjećam se da su se danima pripremali i radili u štagljima ovi kostimi, a gospon Fošejnek svako je leto bil drugačiji. Ovaj se je bome vozil na trokolici. A slogan “Nit je moja junica, nit me svrbi guzica” vredi još i danas. Nekako se živi po, baš me briga sistemu, pa ne radi se o mojoj koži! Nekada je u Mraclinu na današnji dan, ili bolje na Fošejnek, bilo jako živo. Vesela ekipa je kroz celo selo vozila “krivca” za sve nedaće koje su se dogodile u protekloj godini, osudila ga na kraju i spalila! 
Osuda se je čitala na sam Fošejnek na vatrogasnoj zabavi, a onda se je osuđenik spalio na Pepelnicu ili Čistu srijedu. Na misi je na večer bio obred pepeljenja. Svećenik je svima od toga pepela simbolično radio križ na čelu.
Kao klinka, veselila sam se Fašniku i maskirala. Nekako sam uvijek sa žaljenjem gledala na tog Fošejnka kojeg su ljudi bezdušno osudili i spalili.