Prvoga dana u studenome obilježavamo blagdan Svih svetih, a dan nakon toga joÅ” jedan važan dan ā DuÅ”ni dan koji mnogi greÅ”kom nazivaju Dan mrtvih.
Å to slavimo na blagdan Svih svetih, a Å”to na DuÅ”ni dan? Å to zapravo znaÄi kada kažemo da vjerujemo u Ā»opÄinstvo svetihĀ«?
Prvoga dana mjeseca studenoga svake godine slavimo blagdan Svih svetih. Tog dana slavimo one svece i svetice koje je Crkva proglasila svetima, kao i one koji nisu proglaÅ”eni svetima, ali su svojim životom ostvarili ideal krÅ”Äanskog života te su njihove duÅ”e uÅ”le u kraljevstvo Božje poÅ”to su nakon smrti njihove krsne haljine ubijeljene u krvi JaganjÄevoj.
Kako ne znamo poimence svih koji su umrli na glasu svetosti, Crkva je odredila ovaj dan kada se zajedniÄki moli za sve svete i blažene, poznate i nepoznate.
RijeÄ je o onom beskrajnom mnoÅ”tvu obiÄnih ljudi, mnoÅ”tvu koje nam svjedoÄi da svetost ne znaÄi nenormalnost, besprijekornost, nego znaÄi puninu ljudskosti. Stoga su na svetost pozvani svi krÅ”Äani, svih razdoblja i svih životnih okolnosti. Kao Å”to je lijepo rekao papa Benedikt XVI., da bi mogli biti sveti, nije potrebno Äiniti izvanredne pothvate i djela niti posjedovati posebne karizme, veÄ jednostavno služiti Kristu, sluÅ”ati ga i slijediti bez obeshrabrenja u teÅ”kim trenutcima. Samo s njegovom pomoÄi možemo postati svetima.
DuÅ”ni dan slavimo svake godine 2. studenoga, kada se sjeÄamo svih svojih dragih pokojnika. Pohodi grobovima i grobljima u tom pogledu redoviti su znak pažnje i vjere. Tog dana vjernici mole za duÅ”e svojih dragih pokojnika, za njih pale svijeÄe na grobovima, prisustvuju svetoj misi, povezujuÄi se tako svojim molitvama s njima i moleÄi Božje milosrÄe da ih Å”to prije oÄisti od svih slabosti te da ih uvede tamo gdje s oka svaka suza nestaje.
Tako je DuÅ”ni dan ili Dan svih vjernih mrtvih izraz krÅ”Äanske nade i vjere u zagrobni život Å”to liturgija istiÄe rijeÄima: Ā»Tvojim se vjernima, Gospodine, život mijenja, a ne oduzima. I poÅ”to se raspadne dom ovozemnog boravka, stjeÄe se vjeÄno prebivaliÅ”te na nebesima.Ā« Mi za duÅ”e svojih dragih pokojnika molimo duboko vjerujuÄi da Äe oni, kada doÄu u kraljevstvo Božje, biti naÅ”i zagovornici. Vjerujemo da Äe oni moliti za nas da ne promaÅ”imo svoj konaÄni životni cilj, da i mi uÄemo u kraljevstvo Božje i tako budemo pribrojeni opÄinstvu svetih.
Datumska povezanost blagdana Svih svetih i DuÅ”nog dana dobra je prilika za razmiÅ”ljanje o vjeÄnosti. S tim u svezi, kao Å”to je jednom prigodom istakao papa Benedikt XVI., treba se upitati oÄekuje li uopÄe suvremeni Äovjek vjeÄni život ili pak vjeruje da to pripada veÄ preživjeloj mitologiji. U ovom naÅ”em vremenu, viÅ”e negoli u proÅ”losti, Äovjek je toliko zauzet zemaljskim stvarima, tako mu Äesto biva teÅ”ko misliti na Boga kao protagonista povijesti i samoga naÅ”eg života. Blagdan Svih svetih i DuÅ”ni dan mogu biti vrlo poticajni za razmiÅ”ljanje o tome.
Jeziva maskiranja, naizgled bezopasna zazivanja duhova za egzorcista nisu niÅ”ta drugo do li odavanje poÄasti knezu ovoga svijetaā¦
āMislim da talijansko druÅ”tvo gubi svoj razum, smisao života, te da je sve viÅ”e i viÅ”e bolesno. Slaviti Halloween znaÄi dati slavu Äavlu, koji, ako mu se netko klanja i samo jednu noÄ, misli da posjeduje pravo na osobu. Stoga, nemojte biti iznenaÄeni ako se Äini da svijet ide prema kraju, i ako istraživanja psihologa i psihijatara govore o djeci koja su vandali, koja su nervozna; o mladima koji su opsjednuti i depresivni, koji razmiÅ”ljaju o samoubojstvu. Rekao je to bivÅ”i egzorcist Svete Stolice, nekadaÅ”nji predsjednik MeÄunarodnog udruženja egzorcista, pokojni otac Gabriele Amorth. Jeziva maskiranja, naizgled bezopasna zazivanja duhova za egzorcista nisu niÅ”ta drugo do li odavanje poÄasti knezu ovoga svijeta. āJako mi je žao da se Italija, kao i ostatak Europe, udaljava od Isusa, i odaje poÄast Sotoniā, rekao je egzorcist koji smatra da je āHalloween svojevrsna spiritistiÄka seansa prezentirana u obliku igre. U tome se i krije Äavlova lukavost. Možete primijetiti da je sve predstavljeno kao igra. Ni grijeh u danaÅ”njem svijetu viÅ”e nije grijeh. Sve se provlaÄi pod izlikom potrebe, slobode, osobnog zadovoljstva i užitka. Äovjek je postao sam svojim bogom, a upravo je to ono Å”to želi Äavoā. Podsjetio je da su u mnogim talijanskim gradovima bile organizirane āproslave svjetlaā, s pjesmama posveÄenima Gospodinu i bezazlenim igrama za djecu. Ta su slavlja suprotnost slavljima tame, zakljuÄio je o. Amorth.
S Vladimirom CvetniÄem Milekom spremamo razgovor za naÅ” portal joÅ” od lanjskog Lucinja, kad mu je dodijeljenaĀ nagrada Grada Velike Gorice. Brojne obveze na obje strane, k tome i zdravstveno stanje naÅ”eg laureata, stalno su odgaÄale ovaj susret, ali smo ove jeseni uspjeli uglaviti nekoliko sjedeljki tijekom kojih smo za naÅ”e Äitatelje malo proÅ”li kroz bogati, na trenutke i burni Milekov život, te pokoju memorabiliju. Ljeta su se nakupila, sjeÄanja su brojna i živa, a Milek nije sklon podvuÄi crtu jer – kako kaže – prsti su joÅ” gipki. Danas objavljujemo prvi nastavak naÅ”eg trostavaÄnog razgovora, o ostatak Äemo objaviti u dva iduÄa nastavka.
RoÄen si, naravno, u Mraclinu, kada i u kojoj kuÄi?
RoÄen sam 16. rujna 1944. u onoj staroj drvenoj hiži koja je bila tu kod nas ispred, u dvoriÅ”tu.
Koje su to vrijeme bile dežurne babice?
Od Jože Äikovog punica i baka od Ljiljane i Vesne Jerbekove.
A župnik?
Bil je to Äuro MakareviÄ iz Slavonije. PiÅ”e da sam mu ja prvi krÅ”tenik. Kad sam bil star 7 ili 8 godina pital me kaj Äu ja biti kad zrastem. Odmah sam mu odgovoril – bil bum sveÄenik. E to je dobro, ali znaÅ” da se sveÄenici ne žene? E onda ne bum! VidiÅ”, sad niti sem sveÄenik niti sam se oženil.
U Å”kolu si iÅ”ao u Mraclinu. Tko je bio uÄitelj?Ā
Tomislav Cerovac, žena mu se je zvala Marija. A kak je Å”kola iÅ”la? Pet, pet, Äetiri, tri.
ZnaÄi, toÄno koliko treba.
Da, kasnije u Gorici bilo je tri, tri, tri, dva. Äuj, bil sam ti fakin, zvrkast. Nisam se baÅ” puno boril s tim. SjeÄam se kad mi je profesorica iz njemaÄkog rekla – CvetniÄ, joÅ” imaÅ” jedinicu, budeÅ” na popravek iÅ”el. A kaj mogu, budem iÅ”el na popravek. Dobro, nauÄiti to i doÄi sutra da odgovaraÅ”. To je bil predzadnji dan u osmom razredu. Ja nis doÅ”el, otiÅ”el sam na Bager na kupanje. Veli ona kad me je vidla zadnji dan Å”kole oko podne – CvetniÄ ubit Äu te, zaÅ”to nisi doÅ”ao. Ja sam ti ipak dala dva. Tak sam si i mislil! OsjeÄal sam da sam je simpatiÄen. To je joÅ” bila osmogodiÅ”nja Å”kola.
Kamo si iŔao u srednju Ŕkolu?
U Zagreb, prvo sam upisal geodetsku, jer nisam Å”tel iti u Å”kolu gde nema nikoga iz Mraclina. Tu sam pol leta zdržal, onda sam otiÅ”el u daktilografsku. Mati i otec su mi stalno govorili, Äak od Å”estog razreda, da sam trebal iÄi u muziÄku. A ja sam imal deklu na Gorici, Lidiju. A ne, ni sluÄajno – rekla je ona. Onda drugo leto – nejdem, onda tek treÄe leto…Franc CrniÄev veli da je kod njega Franjo LuÄiÄ kompozitor. Ja velim tati daj ga pitaj je li bi se ja mogel upisati u Å”kolu. “Ke si bedast, u sedamnaestom letu, do bi te Å”tel!” Samo ti njega pitaj. Ja se ga nis mogel Å”Äekati da dojde. On se smeje, u glazbenu Å”kolu se možeÅ” upisati i sa trideset let samo moraÅ” položiti ispit. On je bil oduÅ”evljen kad sam rekel da bi Å”tel iti u glazbenu. “LuÄiÄ ti bu naÅ”el instruktoricu, i budeÅ” nafÄil ke treba za ispit polagati.” Tak je i bilo, iÅ”el sam na ispit i super sve obavil, ali me nije bilo na popisu s onemi koji su položili. Ja u tajniÅ”tvo, u GunduliÄevoj, prvo leto se je zvala Državna, a onda posle Vatroslava Lisinskog. Rekli su mi tam ak me nema na popisu, onda nisam ni primljen. Ali, Äekajte..? NiÅ”ta, gotovo, niÅ”ta, niÅ”ta! A ja idem direktno k LuÄiÄu. On je bil rektor. Äekam ja malo, on zide van: “De si mi CvetniÄ, moj Turopoljec!”. Lepo me zagrlil, ponudili me s cigaretom. Ja velim da ne puÅ”im. “Ma daj, naj meni pripovedati, ti ne bi puÅ”il, sedamnaesto leto”. Onda smo si zapuÅ”ili i on me pita:
– A kaj te muÄi?
– Svi su mi rekli profesori “odliÄno, odliÄno”, a nema me na popisu. Tajnica me stirala, neÄe niÅ”ta ni gledeti.
A veli on:
– Ja sam rekel profesorici IvanÄeviÄ da mi odma javi kak si preÅ”el. Super, neoÄekivano, svi su tako rekli. Ja joj bum sad javil kad dojdeÅ” tamo da te odma primi.
Kad sam doŔel tam i rekel tko me je poslal, veli ona:
– Izvinite, izvinite, sjednite, sjednite!
Evo, da nisam imal nekog poznatog ne znam kad bi preŔel.
ZnaÄi da je prva prava ljubav prema sviranju poÄela oko sedamnaeste godine?
Bilo je ljubavi i prije, ali nije bilo volje, nisam Å”tel u Å”kolu iti. Eto, pokojni brat se nikad nije ni okrenul da bi sviral glasovir, a moja pokojna mama je rekla – Äim sam poÄel hoditi i na prste se digal, da sam veÄ tiskal po tipkama.
Koje prijatelje bi mogao izdvojiti? S kojima si se najviŔe družio u to doba?
To su ti bili Bebek, Franek, KrizmaniÄ, Äelo, Kiki, Raca, Äiro i Lamper, Äomi, Bendžo, Pap, Å teviÄ Stankov,Joža JantaÄov, TandariÄ… I joÅ” ih je bilo, da ih sad ne nabrajam.
Kako je to ispalo – bio si zgodan i nisi bio siromaÅ”an, a nisi se ženio? Božja volja?
He, he, kaj me to pitaÅ”, Mladen. Nisam brojil, ali, fala Bogu, cura je bilo. Ja sam tancal sa svojum curum na zabavi, a veÄ gledim drugu. Meni se veÄ ta druga sviÄa. Pa sam si opet mislil – kaj se bum ženil, to nabude dugo trajalo. Ja sam bil svjestan sa trideset tri, trideset Äetiri godine da ja vjeran nemrem biti. Oženil se bum pa se bum za godinu dana rastal. To je bil glavni problem.
Kad si se poÄeo baviti druÅ”tvenim aktivnostima, Å”to ti je bilo prvo? Nogomet, vatrogasci, kulturno umjetniÄko druÅ”tvo, sviranje?
Najprije je bilo druÅ”tvo Ivan Goran KovaÄiÄ. Moj tata je vodil zbor. U to vrijeme sam samo popeval. S trinaest godina sam iÅ”el na probe samo da ne bum doma. Najenput meni vele stariji ljudi, koji su pevali, da sednem tu i da budem peval prvi tenor. Nakon dva mesece, poÄel sam pevati drugi bas. Mutiral sam. Onda se je Å”ezdesetih godina druÅ”tvo na jedno vreme raspalo, pet-Å”est let. PoÄelo se obnavljati 1965., a mene su zeli za voÄu. Ja sam vodil zbor i folklor, a tata je sviral i vodil tamburaÅ”e. To je trajalo do 1972. dok me nisu drugovi smenili, spakirali. Ke bu klerikalac vodil zbor!
A druga druŔtva? Nogometni klub?
Mene su zebrali na skupÅ”tini, a ja sam joÅ” doma bil. Pita me KrizmaniÄ hoÄeÅ” biti precednik? Ma daj, si lud? NeÄu biti. Posle poldan, veli on, zebran si za precednika. Rekel sam ljudi, vi niste normalni. Onda su opet doÅ”li kad je bila sljedeÄa nogometna skupÅ”tina, izborna, doÅ”el je i Lujo i Kralj. Zebrali su Vladeka Keksovoga. To je sve veÄ bilo prije dogovoreno. Reko, znal sam Äim sam vas videl.
A vatrogasci?
U vatrogasce sam uÅ”el ’70. godine. Tu je bil moj brat, Franek, Bebek, mi smo tu navek bili kad god je sirena zasvirala. Onda nas je Franek pozval jedan dan, bilo nas je oko deset, Äomi, Vladek Keksov… Pokojni Vid CrniÄ je to objavil, a druÅ”tvo je napredovalo. Ja sam vodil djevojke, evo baÅ” su mi dali dekle. Gde smo se god natjecali one su bile prve tak dugo dok su me Å”tele sluÅ”ati. Onda je doÅ”lo vrijeme kad su rekle da im ja viÅ”e ne trebam. Nakon toga su se srozale i viÅ”e nije bilo dobrih rezultata. Nakon toga sam preuzel mladež na kratko vrijeme. Nakon nekoliko let sam dobil prvu ekipu. To je bil Franekov mandat, kad smo branili evropsku titulu. On je onda bil komandir druÅ”tva, a ja njegov zamjenik. Ali, Franeku je toga bilo dosta i rekel mi je da budem ja nastavil. Ja sam rekel da mogu dalje, ali samo s Franekom. Onda je za komandira zebran Mijo MatuÅ”in.
Kad: na Sesvete (gdo nezna, to je 1. XI. sakoga leta).
Gde: pri cirkve, a gde drugde?
Ob kuliko: ob Å”este vure naveÄer (18 h).
Kej nas tam Äeka: zakurili bumo ogenj, kak se i Å”ika, kak veÄ i delamo puno let nazaj.
Äega bu bilo: druženja, topline, pak i dima, peÄene kostajnof, kuhanoga vinaā¦..
Kej donesti: dobre drvi, kostajnof (prosim narezati), dobroga vina ili moŔta i kej je najvažneŔe: dobro raspoloženje.
Organizator: svi koji vole Mraclin i naÅ”e mraclinske obiÄaje
Dojdete!
Božica KrznariÄ u svojim uspomenama na nekadaÅ”nji poljodjelski kalendar, prisjetila se obaveza i obiÄaja vezanih za uzgoj kukuruza. Kukuruz je svakako jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura staroga sela, a – kako se joÅ” uvijek možemo uvjeriti – i danas ima svoju ulogu u mraclinskoj svakodnevici. Tekst gÄe KrznariÄ donosimo ovdje.
U lipnju 2002.godine održana je sveÄana akademija povodom 70 godina od osnutka Nogometnog kluba Mraclin. Izdana je i slavljeniÄka knjiga ‘MraclinaÄki nogometni memento’ autora Stjepana Cvetka i Davora Å tubana. UruÄivala su se i priznanja zaslužnim pojedincima. Jedan od nagraÄenih bio je i legendarni Nikola GalekoviÄ Ben. SjeÄam se jedne prijateljske utakmice u HraÅ”Äu, bilo nas je 12. U to smo vrijeme juniori iz ‘zlatne generacije’ (Äis, Å elc, Å era, Jimi, Kasaā¦) poÄeli ulaziti u seniorsku momÄad. Jedan od nas je bio jedina rezerva, igrao je Ben. Ben nije bio vrhunski hakler, nisu ga krasile pretjerane nogometne vjeÅ”tine i na poluvremenu smo zamjerili treneru i na toj utakmici igraÄu Josipu GalekoviÄu JoÅ”kecu zato kaj Ben igra, a ovaj naÅ” u punoj formi sjedi na klupi. JoÅ”kec je samo mirno odgovorio: Kaj priÄate? Mi budemo ovak i onak pobijedili, a Ben zaslužuje da si odigra poluvrijeme. To je veliki klupski Äovjek, a i veliki Äovjek. Kasnije i s vremenom smo shvatili koliko je bio u pravu. Starije se mora posluÅ”ati. Na slici predsjednik alfa i omega kluba 2002.godine Mladen GalekoviÄ uruÄuje priznanje legendi, jedinom Big Benu.
Trava je, dakako, poÄela nicati u travnju 2002.godine. Nova Graba u cvatu. Gazda je naredio projektantima Old Traford izgled, isti takav pad. Vode na travnjaku nije smjelo biti. Nekoliko godina kasnije i nakon godina održavanja Nova Graba je i dalje najljepÅ”i nogometni teren ne samo nekog amaterskog nogometnog kluba. Å ire. Od Majura do LaduÄa.
Godine 2002. veterani Nogometnog kluba Mraclin nastupaju u jakom sastavu. Na slici su Vitomir Å tuban, Zlatko GalekoviÄ Äo, Ivica VukaÅ”inec, Miroslav GalekoviÄ, Ivo SamardžiÄ, Vlado Å tuban, Željko CvetniÄ, Vjekoslav KovaÄiÄ i Zlatko ÄunÄiÄ (voditelj, stoje), te Josip Vincek, Ratko CvetniÄ, Davor GalekoviÄ, Darko LendariÄ, Željko Å imun, Marijan LektoriÄ i Darko VukaÅ”inec (ÄuÄe). Kultni opis momÄadi, za ona dobra stara vremena, glasi: straga ‘praona’- peri deri igraÄ može proÄi lopta ne – malo žeÅ”Äa, Å”pice legendarne i neuhvatljive golim okom, vezni je red, dakako, igrao u rombu!!
Juniori su danas veÄ zaboravljene 2002.godine osvojili Äetvrto mjesto u natjecanju velikogoriÄke Nogometne lige. Znali su tijesno pobijediti i Äinili su to ÄeÅ”Äe, a znali su i izgubiti sa znaÄajnijim minusom. Na slici su pokojni Željko PolanÄec (trener), Marko Kos Prvi, Filip KrižaniÄ (prisilni golman na toj utakmici), Marko Kos Drugi, Nikola GalekoviÄ, Danijel Kadlec, Viktor Pelc i Davor Å tuban (Å”portski direktor)(stoje), a Luka Kos, Željko CvetniÄ, Lovro Posavec, Almir SejdinoviÄ, Goran VukaÅ”inec i Josip BartoliÄ (ÄuÄe). Juniori su veÄ te zaboravljene 2002.godine Äinili ono Å”to su neke najveÄe svjetske momÄadi pokuÅ”ale nedavno ā igrali su bez Å”pice!!! Dakako, ne zato Å”to su tako htjeliā¦
Mraclinski martinski pajdaÅ”i ove Äe se godine sastati 10.studenog u objektu plemenitog TrumbetaÅ”a na KruÅ”aku.
Pripreme su zapoÄele. Urednik je veÄ zakapario objekt za taj dan, Urednik veÄ prikuplja cijene prestižnih vina, a trenutno daleko najbolje kotira jedna vrsta graÅ”evine, iz podruma jednog mladog vinogradara. Kako je sutra novi dan joÅ” nije sasvim izvjesno da Äe to vino i biti na stolu za Martinje, iako Urednik ima nepogreÅ”ivo nepce. Posebno za vina koja su kvalitetna pri ‘dodiru z vodom’. Radajnerom, dakako. Mraclinski martinski pajdaÅ”i imaju obiÄaj Svetog Martina – sveca koji je zaslužio svetost zbog milosrÄa i dobrih djela a danas ga najviÅ”e povezujemo s vinom ā proslaviti Å”to bliže trsu, a obiÄaj je takoÄer da vino krsti najbolji mraclinski ‘župnik za tu prigodu’, pa to znaÄi i ove godine Tomislav GalekoviÄ Gibonni.
Oko same satnice postoje trenutno dva scenarija; prvi govori o tome da bi se okupljati poÄelo okoli podneva (jedna, pol dve), pa ti ruÄak krenuo oko dva poslijepodne, a veÄera negdje oko osam, a izmeÄu toga obavilo bi se krÅ”tenje moÅ”ta i sve ostalo, a razgledati bi se kroz kakvu Å”etnju imao prilike i tamoÅ”nji breg KruÅ”ak. Drugi scenarij govori da bi bilo kak i prije, okupljanje kad padne kmica, okoli pet-Å”est. Uglavnom bumo videli, dogovor kuÄu gradi.
Potvrdu dolaska zasad su izrekli mnogi preÅ”timani mraclinski muži. Od pretproÅ”le godine ostao je u sjeÄanju fenomenalan muziÄki doživljaj mraclinskih tamburaÅ”a i njihovih prijatelja. O tome se joÅ” pripovijeda. U jednom trenutku, oko pola dva ujutro, kada su grla bila ugrijana a osjeÄaji užareni, krenuo je session desetorice tamburaÅ”a, pristigao je i Buby i njegov inÅ”trument te je uz pomoÄ Bojsa zapalio Ratka, Okyja, Gibu i nas sve u te sitne sate. Neponovljiva svirka, i ove godine zazivamo istu, makar znamo da ne bude tak, ali nigdar nam ni bilo da nam ni nekak biloā¦
Dolazak su veÄ potvrdili predstavnici mraclinske akademske zajednice, predstavnici mraclinskih druÅ”tvenih organizacija i pajdaÅ”ija, mraclinski tamburaÅ”i i rockeri, oÄekuje se dakako i pola redakcije Mraclin.hr pojaÄane braÄom Vincek, a Vito ima plan da u neke sate angažiramo i Uber Žaca CvetniÄa; najavljuju kontrole i patrole pa bi stvarno bilo glupo za koju kunu ostati bez vozaÄke. Na jelovniku Äe se veÄ tradicionalno naÄi vrla turopoljska kotlovina za ruÄak, a za veÄeru Äe Zdravko pl. Å tuban Serginho ponuditi buncek sa restanim krumpirom i zeljem, netko bu i gibanicu spekel, valjda.
Odigrali su veterani Mraclina dobru utakmicu protiv lidera prvenstva, Mladosti iz Obrezine. Poveli su domaÄini
pogotkom D. DandiÄa na samom poÄetku utakmice. Nakon toga gosti iz Obrezine preuzimaju inicijativu na terenu,
i sa dva pogotka prelaze u vodstvo. Kada su svi mislili da Äe i ovoga puta gosti odnijeti sva tri boda iz Mraclina,
D. ZgodiÄ izbjegao je zaleÄe koje su gosti pokuÅ”ali iznuditi te se naÅ”ao sam ispred golmana gostiju i pogodio za izjednaÄenje.
Ove sezone za veterane Mraclina nastupaju: M. TandariÄ, M. RobiÄ, I. DandiÄ, D. DandiÄ, B. Kos, S. Kos, D. GalekoviÄ,
B. Kumic, D. ZgodiÄ, D. VinetiÄ, Z. Smekar, I. BrozinÄeviÄ, T. CvetniÄ, A. BarjaktareviÄ, E. MusiÄ, Ž. ÄunÄiÄ. Voditelj veterana je Mario TandariÄ.