Kao što smo nedavno već najavili portal mraclin.hr priredio je razgovor s dvjema našim čitateljicama i mještankama, Mraclinkama žive i obuhvatne memorije, koje su se prisjetile vremena i običaja svoje mladosti. To su gđe Barica Čatalinac rođ. Galeković (Barek Bekrijina) i Nadica Zorc rođ. Galeković (Nadica Blažova). Povod za ovaj susret bio je trodijelni popis što ga je Barek Bekrijina napravila da bi podsjetila na jedan običaj – s kojim bi se mladi i njihove obitelji danas teško uskladili – a koji je ne tako davno bio sastavni dio seoskoga kalendara: naime, na praksu održavanja “skupnih svadbi”. Popis obuhvaća takve “evente”, iz 1950., 1952. i 1954. godine, sa svim vjenčanim parovima.
Bila je to prilika da uz kameru malo popričamo o običajima toga vremena. Razgovor što su ga na Jančetovom gruntu u ime portala vodili Marija Cvetnić Hubak, Stjepan Galeković Benov i Ratko Cvetnić potrajao je cijelo poslijepodne, a za naše čitatelje u nekoliko ćemo nastavaka prepričati najzanimljivije dijelove ovoga spominka.
Mraclin.hr: O čemu se zapravo radi, koji je bio razlog za takve masovne svadbe?
Barica Čatalinac: Bila su tri datuma – fašejnek, za Trojake, znači Duhove, i za svetu Katu. Obično se već znalo gdu se s kim hofira i onda bi curini roditelji, kad bi saznali za to, išli dečku vu snuboke i onda bi se oni pogojali. Onda bi dečkovi roditeli rekli: nek se zemu kad se vole, ali mi iščemo tu i tu zemlu i tuliko i tuliko penez. Ni se baš siromak s bogatom ženil. Ak bi se dogovorili, zemla se davala materina – ona koju je mati dopremila vu tu hižu. Ak bi snuboki uspeli onda bi se dogovoril prvi od ta tri datuma, koji put i v zadnji moment. Jer v korizme i v Došašću se ni ženilo…
Mraclin.hr: …ni po ljetu, jer su bili radovi u polju? Spravlanje, žetva, trsje…
Nadica Zorc: A nemre se ni hrana čuvati po lete. Negda ni bilo frižiderov.
Barica Čatalinac: Sad si zamislite ak je jenu nedelu v Mraclinu bilo sedem svadbi! Jemput su bile tri svadbe v tri čardaka, jeden do drugoga: Ožinovi, Sabolovi i Pimpekovi. A bilo je 1950. da su Franeki isti dan ženili i sina i kćer – Božu za Janu Mudičovu, a Slavu za Stjepana Zrnčića. Najprije se išlo po deklu, pak posle k dečku i tak je pri Franeke najprije bila jedna svadba, a navečer druga. Znale su se svadbe mimoilaziti po selu, svaka sa svojom muzikom. Te godine, baš pred fašejnek, nas su zvali na četiri svadbe isti dan. Išlo se najbliže familije i tak smo si jednu svadbu zebrali i tam smo išli i dare nosili.
Nadica Zorc: Ak bi si svati već popili mogli su se i pomešati.
Barica Čatalinac: Zato je gospodar svadbe moral paziti da sve ide po redu.
(nastavlja se)