Davnih godina, kad sam jo┼í bila mala curica, moja baka i ja smo imale povremenu inventuru njenih narodnih no┼ínji. Za mene je to svaki put bio novi doga─Ĺaj. Iako sam napamet znala sadr┼żaj njezine ┼íkrinje, ljubav s kojom mi je to pokazivala i divljenje s kojim sam ja to promatrala, neopisivo je. Gotovo pobo┼żno ih je vadila iz ┼íkrinje, koja je bila pod klju─Źem, onim velikim, prekrivenim patinom minulih vremena i vra─çala nazad do neke nove izlo┼żbe.┬á

Jedan fertun mi je bio posebno drag. Onaj sa plavom svilom. Njega sam najradije nosila na nastupima, dok sam jo┼í aktivno plesala. Onda je do┼íla ÔÇÖ91. Baka i deda su oti┼íli u roku ┼íest mjeseci, a ─Źardak su naselili izbjeglice s Banije. Godinama su ostali i ─Źuvali sve ┼íto su zatekli. Ne znamo u kojem trenutku, da li kod prodaje ku─çe ili prije, neke smo fertune donijeli doma. Ali ne i plavu svilu.┬á┬á

Sve ove godine mu─Źilo nas je gdje je zavr┼íio. Raspitivali smo se na svim mogu─çim adresama. Pretra┼żili svaki kutak, ali fertun je nestao. Prije nekoliko dana, u jednom je razgovoru opet postavljeno pitanje nestalog fertuna. I kona─Źno ÔÇô bingo. Dobra du┼ía si je dala truda i prona┼íla ga. I vratila. Nije ni znala da je tra┼żen. Da je bilo koji drugi izgubljen, ne bi mi bilo toliko ┼żao kao za ovaj. Za njega me ve┼żu brojne uspomene, a i bakino obe─çanje da ─çu ga ja naslijediti.

Fertun se vratio ku─çi.