Nedavno je zavr┼íen zanimljiv natje─Źaj za “naj pismo” Gradske knji┼żnice Velika Gorica. Tim povodom┬áobjavljujemo┬ápismo koje je je na┼ía suradnica┬áKsenija Nestorovi─ç poslala Mariji Juri─ç Zagorki, povodom njenog 150. ro─Ĺendana.

“Po┼ítovana,

zastala sam razmi┼íljaju─çi kako da Vas oslovim s obzirom na regule lijepog pona┼íanja po kojima ste odgajani i ni┼íta drugo mi nije palo na pamet osim ovako kako sam naslovila. Znam da Vam ne bih pru┼żila ruku da smo se imale prilike sresti jer Va┼í dru┼ítveni status je bio takav da ste Vi ta koja to, ako ┼żeli, mo┼że u─Źiniti. Mnogi ─çe Vam pisati o Va┼íim knjigama, ali ja sam izabrala osvrt na Va┼íe citate. O knjigama je toliko toga re─Źeno, a Vi zasigurno niste ni sanjali koliko ─çete dugo ┼żivjeti me─Ĺu svojom publikom i sa likovima kojima ste udahnuli ┼żivot, u trenutcima kad ste ih stvarali.

Jednom ste rekli da kako rado branimo svoju vjeru, a tako nerado ┼żivimo po njoj. Danas je taj citat toliko aktualan, jer ovo je vrijeme dru┼ítvenih mre┼ża na kojima se ne puca iz oru┼żja ali je mentalni rat rasplamsan i ne vidi mu se kraj. Nikad toliko krunica oko vrata i nikad toliko proklinjanja. Nerado ┼żivimo po regulama, bilo Bo┼żjim, bilo ljudskim. Pa i Vi ste se maknuli od braka koji Vas nije ispunjavao i vjerujem da ste tim ─Źinom izazvali sablazan svojih suvremenika. Ali, Vi ste znali ve─ç kad ste prisegnuli da je sve la┼ż, da ispunjavate tu─Ĺa o─Źekivanja. I maknuli ste se od la┼żi jer Vi ste znali da Svevi┼ínji zna.

Drugi Va┼í citat govori da se ka┼íalj i ljubav ne mogu sakriti. Tko je poku┼íao zatomiti ka┼íalj, zna da su zvukovi koji nastanu nakon toga, daleko smje┼íniji nego ne┼íto prirodno poput ka┼ílja. A ljubav? Ehhh, ljubav se vidi u o─Źima. ─îuje se u srcu. Pjeva u du┼íi. Danas imamo popularan naziv za to; leptiri─çi u trbuhu.  Leptiri─çi prije ili poslije odlepr┼íaju. Ljubav ako je bila prava, ostaje, mno┼żi se, buja, uvu─Źe se u krvotok i sve po─Źinje i zavr┼íava u tom kolopletu emocija. I voli┼í mladost, voli┼í prve bore, voli┼í i kad zub vremena po─Źinje grickati kosti, vjetrovi godina odnesu kosu, kad se o─Źi zamute, a sluh ne prenosi verbalne poruke. I uz sve to, ljubav se vidi. Jer ti ne vidi┼í tog ─Źovjeka nagrizenog vremenom, vidi┼í ono mlado bi─çe koje te opilo davnih godina. Opijenost nestane, kao i svaka druga, od svega se otrijeznimo, nekad sa mamurlukom nekad sa spoznajama. Ali, to ne mijenja trajnost ljubavi.

Mnogi bi rekli da je ljubav precijenjena, a zapravo je obrnuto. Lako je voljeti idilu. Te┼íko je voljeti mane i slabosti. E kad to voli┼í, onda cijeli svijet vidi i kao ┼íto ste rekli ÔÇô neda se sakriti. Mnogi ljudi nikad nisu istinski voljeli. Ne mora to biti uzvra─çena ljubav, ali ─Źini kapital onoga tko je te emocije iskusio. O ljubavi je napisao puno pjesama, u ovom ih vremenu hiperproduciraju i zaista ima divnih stihova koje niste imali prilike ─Źuti. Za svako bi se vrijeme moglo re─çi; sjeti se da sam te voljela u vremenu kad je ljubav bila ljubav.

Ja sam se raspisala, a Vas ─Źeka jo┼í mno┼ítvo pisama onih koji cijene Va┼í lik i djelo i ostavljam Vas sad njima a u mislima sa Vama, ┼żenom koja je imala hrabrosti prkositi u vremenu kad je bilo te┼íko biti ┼żena, a jo┼í te┼że ┼żena koja ima obrazovanje, hrabrost i inat.

Moje duboko po┼ítovanje!”

Komentiraj

Unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web-stranica koristi Akismet za za┼ítitu protiv spama. Saznajte kako se obra─Ĺuju podaci komentara.